| АНДРЕЙ ТЮНЯЕВ | 10100100010011011 |
 |
| 101001000100110111001 |
| АНДРЕЙ ТЮНЯЕВ | 10100100010011011 |
|
| 101001000100110111001 |
Ангелина Боголюбова, 24 ноября 2012 года
У Винчи је постојала писменост око 5.000 година пре Христа. То је данас неоспорно! Баш ово сазнање обара теорије о доласку Словена на Балкан у 6. 7. 8. веку, или теорије о почецима писмености на овим просторима тек са епохом хришћанства – каже Андреј Тјуњајев
Академик Андреј Александрович Тјуњајев у руском али и светском научном кругу постао је познат по чињеници да се озбиљно упустио у истраживање најстарије писмености словенских народа. Користећи и поштујући, дословно науку, старе записе и све оно што је данашња цивилизација успела да сачува дошао је до интересантих открића и закључака, који наравно, бацају ново светло на почетке ране писмености, пре свега, словенских народа, Срба на Балкану, али и Руса на истоку.
Најстарији систем писмености на територији древне Русије био је систем хијероглифскиох знакова. Такви знакови нађени су на керамичким предметима, на деловима оружја и на другим ископинама пронађеним на нашем древном простору. Признавање овог најстаријег староруског система писмености покушавају да спрече поједини научници који сматрају да на територији Русије, није било никакве цивилизације, културе, нити писмености све до покршатавања, што је апсурд! Слично је и са праписменошћу српског народа и народа Балкана! То су речи нашег уваженог саговорника, који је био један од најзначајнијих учесника Међународног научног скупа „На изворишту културе и науке” одржан ове јесени у Београду.
– Др Тјуњајев, имали сте запажено излагање на Научној конференцији која је први пут организована у Србији, како би се јавност упознала са новим погледима на изворишта културе и науке.
– Поднео сам два научна реферата. У првом сам говорио о пореклу писмености, која се, наравно, односи на културу Винче и Лепенског Вира. Они су, заправо, прародитељи наше писмености, данашње цивилизације. Можда ниво писмености наших предака Винчанаца није била на неком високом ступњу, али је чињеница да су пре толико миленијума постојали знаци писмености. Веома су значајна антрополошка истраживања на територији Балкана и ширег Подунавља која су рађена упоредо са археолошким ископавањима. Резултати истраживања у Винчи и Лепенском Виру несумњиво говоре о томе да оба налазишта имају огроман значај за културу и писменост Европљана, и не само њих. Треба, такође, да се зна да је становништво Подунавља и Балкана аутохтоно! На поменутим подручјима, научно је потврђено, јавила се потреба за писменим изражавањем још приликом преласка из палеолита у неолит. У Винчи је постојала писменост око 5.000 година пре Христа. То је данас неоспорно! Баш ово сазнање обара све теорије о доласку Словена на Балкан у 6. 7. 8. веку, или теоријe о почецима писмености Словена на овим просторима тек са епохом хришћанства.
– Други део Вашег излагања се односио на астрономске теме и њено порекло.
– Стара астрономија је настала у време развоја производње и трговине. Астрономија се у Русији јавила у позном пелеолиту, и већ у том периоду су се јавили прецизни календари. По свој прилици, у неолиту је у значајној мери завршено формирање сазвежђа. Слике календара су познате не само у облику горњопалеолитских скиптара (жезла) већ и у облику разрађених календара који су уцртавани на неолитску керамику и керамику гвозденог доба. Астрономска знања досегла су територије балканских земаља где су у њиховим неолитским културама знатно проширена. Људи су још у то време почели стационарно да живе и производе и почели су да се интересују за цикличност у природи. У то време људи били прилично паметни, а то доказује и чињеница да су створили календар. А сам календар, то ми научници добро знамо, одраз је астрономских знања. У Винчи све што је ископано, пронађено, управо говори да је већ постојао календар и астрономска сазнања. Наравно и у то време, знања су се ширила, у оној мери у којој је то било могуће. Са Балкана астрономска сазнања, удружена са календаром, доспела си на Блиски Исток и даље у Сумер и Древни Египат. Створени су календари које ми данас користимо! Независно једни од других данашњи научници су истраживали и дошли до истих закључака! То је доказ да смо на правом путу.
– Доказ да је писменост настала на овим просторима, јесте од епохалног значаја и тешко се пробија кроз замагљени зид доктрине англосаксонске науке, пре свега историје. Чувени руско-амерички научник др Анатолиј Кљосов оснивач Руске академије ДНК генеаологије, затим познати италијански истраживач др Ђанкарло Томецоли и Ви, начинили сте значајан искорак у доказивању стуба прасловенске писмености. Када се може очекивати да званична наука усвоји ове доказе?
– Веома често учествујем у Русији, али и по свету на различитим научним скуповима, конференцијама, научним дешавањима званичног, официјелног карактера. Током дуго времена, увидео сам да огромна већина научника поштује нове доказе. Јер, наука не може ништа против чињеница. У чему је разлика у научном поимању археологије, историје - данас и пре стотину година? Па пре стотину година ерхеолози су копали на Блиском Истоку. На поменутим локацијама је било топлије, приступачније и једноставније вршити ископавања, и зато је била створена другачија теорија. А сад копају на другим подручјима, по целом свету и испливавају нови архифакти. Нормални људи од науке, археолози, антрополози, генетичари, лингвисти то данас увелико чине и уважавају нове резултате. А оних других, тврдокорно супростављених, е њих је ралативно мало. Видите како је, и у којим условима, организована конференција у Београду! Сви су је подржали, осим једног човека. Али, Међународна конференција „На изворишту културе и науке” била је успешна. О њој се са великим уважањем говори у руском знанствено-истраживачком свету, и такође пише у медијима. Научна истина о прапореклу словенских народа, самим тим, пореклу културе и писмености, без обзира колико се не допадала неким круговима, проналази свој пут.
– Тврдите да је прошлост словенског народа била вековима у запећку историјске науке?
– Дубоко сам уверен да је вековима маргинализована права историја словенских народа. Писана је нека сасвим друга прошлост. Нажалост, испоставило се то и код нас у Русији, и ево код вас у Србији. На научном скупу сте чули да се деценијама, стотинама година у Русији учила историја по којој смо ми, Руси у 7. веку дошли са ових ваших простора, а вас, у Србији на Балкану, убеђивали су да сте у истом том веку стигли са Карпата! А до тада, апсурда ли, неки тврде да ни ви Срби, нити ми Руси - нисмо постојали! Зашто је то тако покушаћу да вам одговорим простим примером. У руским уџбеницима историје деценијама је писано и учило се да је цар Иван Грозни 1552. године заузео Казан. Односно, заузео неко село код Казања и почео да „зида” сам град Казан. Али, када узмемо сачуване, веома старе руске карте које су постојале стотину година пре тога, (1552.) већ постоји Казан у саставу државе Московије. Слично је и са другим руским градовима, попут Перма, који је основан три стотине година пре него што то званична историја тврди. Таквих случајева је у недоглед. Мени то, природно, мирише на заверу.
– Током боравка у Србији имали сте прилику да посетите археошка налазишта Лепенски Вир и Винчу. Какве утиске носите, и шта по Вама говоре ова налазишта?
– Одавно сам желео да дођем и обиђем и Винчу и Лепенски Вир, у првом реду, због тога што сам професионално, као сваки истраживач, веома заинтересован да видим налазишта толико позната у свету. Те првобитне драгуље, архифакте до тада сам имао прилике да видим само „из друге руке”. У Винчи и Лепенском Виру налази се изузетно драгоцен материјал за даља научна истраживања. За мене је довољно што сам овде дошао и у све то се уверио. Такође, ова археолошка налазишта у Србији су велики чувари и споменици светске културе, цивилизације, писмености. Људи из света науке који се баве изучавањем прастаре историје, порекла писмености су у аури свог проучавања и њима је много тога познато и доступно, за разлику од обичног света, који зна веома мало, или скоро ништа. Потребно је да се обични људи упознају са чињеницом да живе ОВДЕ - на простору древне културе, и цивилизације. Подручје Винче, Лепенског Вира, Подувавља, локалитети Ђердапске клисуре о томе говоре миленијумима! Захваљујући поменутим налазиштима ми данас знамо како су живели, стварали, писали наши преци пре седам или осам миленијума. То је сјајан подсетник за „вучје главе” и за оне незаинтересоване, али и за знанственике. У међународној стручној јавности много више се говори о Винчи, него о Лепенском Виру. Мада је утисак, да су се о Лепенском Виру - ваша држава, друштво много више бринули, јер ово налазиште има све пратеће садржаје и гламурозне објекте, сале, дворане, музеј, завидан ерхеолошки материјал, пранасеље које је зналачки представљено посетиоцима на импозантном покривеном простору. Лично се надам да ће се благовремено створити слични услови и у Винчи, која то заслужује! Уосталом, сваки добар домаћин ће да се побрине да оно што му је посебно и вредно подарила историја света, покуша на најбољи начин да сачува од пропадања на корист будућих нараштаја и науке.
– Ви сте академик, научник, глави уредник и оснивач листа „Президент”!
– Још у време Јељцина почео је да се штампа „Президент”. Лист и данас излази, намењен је Управи председничкој. Наравно, у питању је часопис чија је тематика висока политика, геополитика, међународне активности, занимљивости и новости из председничког окружења. Бавим се, иначе, мултидисциплинарним истраживањима. Код нас постоји Факултет који се зове Рачунарски центар, при Руској Академији Наука, радим у Научно истраживачком Институту при РАН-у. Са становишта Интитута нашег Рачунског информационог центра, који се бави решавањем тешких задатака, енигми које су наизглед нерешиве; попут теорија управљања, теорија стварањаhttp://www.organizmica.org/archive., сеоба, дакле, обрађујемо све могуће теорије, где нема пуно података. Тако сам и у области далеке историје одлучио да се посветим научном истраживању сеоба народа. Врло сам уверен у своја научна истраживања, јер су математички утемељена. Али, мало се користи математички језик, и у археологији, историји, антропологијиhttp://www.organizmica.org/archive. Ако почнем још да плашим, рецимо, археологе, неким компликованим формулама, тек онда ми они неће поверовати. Зато је потребно превести математички језик на језик одређене науке, односно конкретно разговарати на језику археологије. Ако се бавим лингвистиком, онда говорим њиховим језиком. То ја та мултидисциплинарсност о којој сви говоре и која даје одличне резултате!
Андреј Александрович Тјуњајев је дипломирао и усавршавао се на одсеку за млазне моторе Руског Политехничког Универзитета. Члан је Руске академије природних наука, оснивач Руске Академије фундаметалних наука, директор Института историјских симбола и античке словенске цивилизације, оснивач друштвено-политичког часописа „Председник”, уредник Међународног научног часописа „Organizmica”, саветник председника Сверуске федерације. Добитник је бројних руских државних признања из најразличитијих области за изузетне резултате: Велике Грамате Руске Федерације Савета одбора за одбрану, Златне медаље „Чехов” за достигнућа у развоју руске књижевности, Златне медаље 2011. Института за руски језик „А. Пушкин” - за студије „Фазе руског језика и писма” - „Од археологије, антропологије до и ДНК-генеаолигоје”, ове године; Златне медаље „300 година Ломоносова” - за научни развој природних система елементраних честица, Медаље Института РЈ „Пушкин”- за студију „Руски језик, историја у свету археолошких и генетских открића”http://www.organizmica.org/archive.
